Safari u Keniji • Bee Mad

Safari u Keniji - Putopis o hrabrosti, strahu i jednom leopardu

Mislim da ne postoji osoba na svetu koja, makar kao dete, nije maštala o divljim životinjama. Da ih leči, spašava, ili jednostavno da bude u njihovoj blizini. Za razliku od nekih, izgleda da ja još nisam odrasla.

Još uvek maštam da budem u njihovom svetu, možda mogu bar na nekoliko dana da budem njegov tihi posmatrač. Stvorila mi se mogućnost i ja sam je zgrabila i učinila da se, makar na kratko, pretvaram da sam fotograf National Geographic-a.

Safari u Keniji - lično iskustvo iz savane

Moj prvi odlazak u Keniju i Tanzaniju bio je preko agencije. Prelepo iskustvo, ali ne i bez problema. O tome ću pisati neki drugi put.

Ovaj put želim da pišem o onome što je usledilo kasnije – o mojoj hrabrosti, ili možda ludosti, kada sam odlučila da sama organizujem safari u srcu savane.

Da li je moguće?
Naravno da jeste.

Da li je bezbedno?
Smatram da jeste – ali samo ako znaš određene stvari. Jer i loša iskustva su deo puta.

Država: Kenija
Nac.parkovi: Amboseli, Tsavo West
Najbolje vreme za putvanje: januar-mart, jul-oktobar
Budžet: srednje do skuplje destinacije
Idealno za: avanturiste
Valuta kenijski šiling (KES). 1eur/usd=150 KES. Razmeniti na aerodromu.

Priprema i odluka

Avio-karte sam tražila mesecima unapred. Čak i više od godinu dana.
Nisu bile povoljne. Nije bilo velikih sniženja. U jednom trenutku shvatiš da je izbor jednostavan: ili ideš – ili ne ideš uopšte.

I otišla sam.

Karte sam kupila preko Bookinga. Kako često putujem, imam njihov Genius program, pa je cena bila nešto prihvatljivija (ali svakako uvek upoređujem više sajtova). Ipak, uvek postoji onaj tihi strah kada kupuješ karte mnogo ranije – šta ako se nešto iskomplikuje?

Ako se setiš na vreme, moguće je uzeti putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem za otkaz putovanja, ali tu uvek postoje rokovi i sitna slova.

Aviokarte za Afriku retko imaju velika sniženja, pogotovo iz Srbije
Putno zdrastveno osiguranje je obavezno
Osiguranje od otkaza putovanja ima stroge rokove
Internet u Keniji je stabilan (SIM/eSIM se lako kupuje). Preporuka: Safaricom
Pre putovanja obavezno podneti ETA (vizu) na www.etakenya.go.ke, taksa oko 30 USD.

Smeštaj i šok

Prvi i realan izbor je bio smeštaj u blizini aerodroma, kako bih imala vremena da se odmorim i pripremim za safari. Hotel koji sam odabrala je blizu aerodroma: Kozi Suits Nairobi, sve je novo i čisto, ali nemoj da te iznenadi put do tamo.

To je prava Kenija – pravi Nairobi. U tom trenutku šok nije luksuz koji nedostaje, već sudar sa realnošću – način na koji ljudi žive, bez filtera.

Smeštaj na Diani beach sam takođe rezervisala preko Bookinga. Odlične ocene – i na Bookingu i na Google-u. I onda dolazi onaj trenutak koji liči na uvod u horor film: navigacija te vodi do mesta gde – nema ničega.

O tome kako sam se izvukla iz te situacije pisaću na kraju teksta. Da te ne uplašim odmah.

.Plan je bio jednostavan:

1 noć u Nairobiju
3 noći na safariju
6 noći na obali Indijskog okeana

Nairobi sam već ranije obilazila – centar, muzej, Kibera. To je iskustvo koje vredi doživeti jednom, ali nisam imala potrebu da ga ponavljam. Zato smo smeštaj uzele blizu aerodroma.

Na aerodromu obavezno razmeni novac i uzmi SIM ili eSIM karticu – internet je iznenađujuće dobar, bolji nego u nekim delovima Evrope (npr. bolji nego u Grčkoj :). Internet me je ovog puta bukvalno spasio.

Nacionalni park Amboseli i Kilimandžaro

Ujutru nas je sačekao privatni vozač koji je sa nama bio narednih dana.
Kako mi je prtljag izgubljen, morali smo da svratimo do tržnog centra da kupim osnovne stvari. Tržni centar čuva naoružano obezbeđenje, a ulaz nije za svakoga – procenjuju ko „ima razloga/novca“ da bude unutra. Cene su, iznenađujuće, slične našima.

Prva destinacija bio je Nacionalni park Amboseli.

Ručali smo u kampu blizu ulaza i odmah krenuli u prvu vožnju. Amboseli sam izabrala zbog pogleda na Kilimandžaro. Gde se vidi krdo slonova, a u pozadini izvire ogromna planina sa snežnim vrhom. To je ono što sam zamišljala čitavog svog života.
I naravno – kao i prvi put u Africi – planina se nije videla. Oblaci su bili tu sve vreme.

Drugi put, drugi neuspeh. Kilimandžaro mi uporno izmiče.

Amboseli je predivan. Njegova posebnost su podzemne vode koje sa Kilimandžara izbijaju na površinu i stvaraju bare i jezerca. Tu se okupljaju životinje, pa ih je lako uočiti.

Krda slonova prolaze tik pored vozila. Žirafe i zebre se sklanjaju bojažljivo. Slonovi – ne, oni ponosno i smelo koračaju.

Amboseli je poznat i po velikom broju ptica: od nojeva do pelikana i belih i ružičastih flamingosa.

I nakon dve noći u Amboseliju, Kilimandžaro se skrivao od mene. Jutro kad smo krenuli, nazirao se kroz maglu i oblake, ne računam to! Amboseli je takođe specifičan po suvoj zemlji i ogromnom jezeru – koje je uglavnom presušeno. Ali, još posebniji je po ¨mini tornadima¨ koji se događaju konstantno i sa svih strana. Nisu opasni i odmah se izgube, samo izdignu prašinu i ostavljaju te bez teksta.

U Amboseliju sam imala priliku da ručam van vozila, na uzvišenju sa prelepim pogledom, međutim i ostali turisti su imali tu priliku tako da je bila gužva, ali pored ljudi još neko je imao tu priliku – PTICE. Toliko upornih i pomalo agresivnih ptica i osa je bilo, da nisam mogla da uživam u obroku. Ali jesam u pogledu. Imala sam dvogled i objektiv pa sam mogla da posmatram flamingose kao da su pored mene.

U toku celodnevne vožnje i najbliskijim i divnijim susretima sa životinjama – prvi put sam bila u luksuznom resortu u sred nacionalnog parka – ne sluteći da ću u jednom takvom biti narednog dana. Iz sobe posmatraš slonove koji dolaze da piju vodu.

Tsavo West National Park i Shetani Lava Flow

Trećeg dana krenuli smo ka Nacionalnom parku Tsavo West, poznatom po crvenoj zemlji i vulkanskom pejzažu. Sam park me nije posebno oduševio (sem mesta gde je nekada bila lava), a nosoroge nismo videli izbliza.

Ali onda smo stigli u Ngulia Lodge (malo je stariji kompleks, ali lep, sa jako ljubaznim osobljem). I tu se sve promenilo.

Ispod terase šetaju mama i beba slon. Kada sam mami zakazivala masažu, pitali su me da li želi pre ili posle leoparda. Leoparda? Nisam ni stigla da shvatim pitanje, kada je radnik počeo da trči hodnikom i viče: „Leopard! Leopard!“ Izletela sam sa kamerom. Par metara od restorana, reflektor osvetljava drvenu konstrukciju – i tamo je on.

Leopard.

Jede kosku koju su mu postavili. Dolazi svake večeri. Gleda, jede, odlazi. Kupila sam objektiv baš zbog safarija i kroz njega sam videla svaki detalj. Elegantna, sjajna, ogromna… mačka. I nama je večera je počela dok je bio tu. Jedemo mi – jede leopard 10m od nas. U toku večeri došli i slonovi i bivoli da piju vodu. Žurka! Da sam znala kakav je osećaj biti tamo, ostala bih bar još jednu noć. Možda bih čak drugačije planirala ceo safari.

Jer to iskustvo – to se ne planira. To se pamti.

Ovaj nacionalni park nije tako popularan, jer nema puno životinja. Stanište je leoparda i nosoroga, ali ni njih nije tako jednostavno videti. Ali zašto sam odabrala baš Tsavo West – jer ima karakterističnu crvenu zemlju, i jer se ovde nalazi Shetani lava flow – mesto koje ne pokušava biti lepo. Ovo je mesto gde se pre oko 500 godina izlila lava i za sobom ostavila crne, nepomične stene kao podsetnik koliko je priroda moćna i surova. Ali, koliko je priroda zapravo moćna i divna, pokazuju i po neko drvo ili žbun koje su izrasli uz pomoć semena koje ptice i životinje donesu. I to nam pokazuje da uvek ima nade.

Ovaj NP nije čest izbor putnika, ali definitivno je ispunio-zapravo prevazišao moja očekivanja.

Diani Beach - kada putovanje ne ispadne kako si planirao

I sada dolazimo do onog dela koji je, nažalost, bacio senku na njegov završetak (što čak ni dva puta izgubljeni prtljag nije uspeo). Safari će mi zauvek ostati jedno od najlepših iskustava. Ali Diani beach… nadam se da ćeš iz moje greške izvući pouku. I da ovo nećeš shvatiti kao razlog da ne ideš tamo – već kao upozorenje – kako da biraš pametnije.

Kako se safari završavao, obaveza agencije, odnosno vozača, bila je da nas odveze na adresu smeštaja na obali Indijskog okeana. Lokaciju sam mu poslala unapred. Smeštaj sam dugo birala – želela sam sigurno mesto, na samoj plaži, sa obezbeđenjem, jer sam putovala samo sa mamom. Ocene su bile odlične, i na Bookingu i na Google-u. Sve je delovalo bezbedno.

Ali kako smo se približavali lokaciji, postalo mi je jasno da nešto nije u redu. Sve više smo se udaljavali od okeana – i od ljudi. Zemljani put, mrak koji polako pada, okolo ni jedne zgrade. Rekla sam vozaču da stane. Ovo nije u redu.

bee mad pcela na putu safari u keniji diani beach (4)

bee mad pcela na putu safari u keniji diani beach (3)

bee mad pcela na putu safari u keniji diani beach (1)

Adresa na Bookingu i Google mapama pokazivala je različite lokacije. Broj telefona smeštaja bio je nedostupan. Vozač je u prvom trenutku hteo da nas ostavi tu gde smo, ali je video da ne nameravam da izađem iz vozila usred ničega. Na sreću, odlučio je da nam pomogne.

Satima smo kružili Diani Road-om, obilazili hotele, pitali lokalce. Svuda isti odgovor – to mesto ne postoji. Pokazivala sam im slike hotela Restful beach studia, a oni su mi govorili da to ne može biti apartman koji sam rezervisala jer su te slike Golden Sun. U jednom trenutku sam i sama izašla iz vozila, pratila mapu, pokušavala da shvatim gde sam. A onda sam se vraćala trčeći, jer sam znala da je mama zabrinuta. Posle višesatnog lutanja, vozač mi kaže: „Imam dobru i lošu vest. Dobra je da smo na pravom mestu. Loša je da je vaš apartman zauzet“. U tom trenutku mi je bilo svejedno. Bila sam samo zahvalna što nismo ostale u mraku, na putu koji ne vodi nigde.

Ali ni tu se agonija nije završila.

Ispostavilo se da je to nekada bio veliki hotel, koji je propao. Sve sobe su rasprodate kao pojedinačni apartmani, različitim vlasnicima, pa su ih oni oglašavali pod svojim imenima. Oglašavani su kao potpuno odvojeni smeštaji – bez jasne adrese, bez recepcije, bez odgovornosti. Žena koja održava apartmane ponudila nam je drugi apartman, drugog vlasnika, bez struje i vode prvih nekoliko sati. Kasnije su zvonili da pitaju da li mogu da smeste još jednu putnicu u isti apartman i tražili dodatni novac. Odbila sam sve.

Moja najveća greška bila je što se nisam spakovala i otišla već sledećeg jutra. Toliko lepih hotela na samoj plaži ima u Dijaniju. Ali sam uporno mislila – sada je gotovo, sada ću samo uživati. Hotel je bio u raspadnutom stanju. Građevinski materijali i radovi svuda. Bazeni napušteni, jedan sa vodom sumnjive boje. Reklamirani restorani i teretana nisu postojali. Na plaži polomljene drvene ležaljke. Jedino što mi je davalo osećaj sigurnosti bilo je obezbeđenje. I zato sam ostala.

Do poslednjeg dana imala sam rasprave sa vlasnicom apartmana – bojler koji ne radi, konstantna uznemiravanja, dolasci na vrata bez najave. Na kraju sam kontaktirala turističku policiju, ambasadu i Booking. Proces je bio spor, ali sam barem znala da sam preduzela sve što sam mogla. Kada sam pomislila da gore ne može, pretposlednjeg dana neko je svojim ključem otvorio vrata moje sobe. Srećom, bila sam unutra i reagovala odmah. Svaki put bi odgovor radnika bio isti: „Ma to je nemoguće. Rešićemo. Opusti se.“

Nisu.

Plaža na Diani Beach-u je duga, peščana, lepa. Puna lokalaca koji žele da razgovaraju, prodaju (nisam ljubitelj ovog, ali znam gde sam došla). Da sam bila smeštena negde drugde, moj utisak o ovom mestu bio bi potpuno drugačiji.

Kasnije sam saznala da su u isto vreme, nekoliko hotela dalje, boravili prijatelji iz Hrvatske koje smo upoznale prethodne godine na Maldivima (i sa njima smo doživeli pravu avanturu). Njihovo iskustvo je bilo sušta suprotnost – odličan resort, hrana, bazeni, more.

Meni se na skoro svakom putovanju dogodi neka situacija. Ali nijedna me nikada nije obeshrabrila da prestanem da putujem. I ova me nije zaustavila. A kao da nije bilo dovoljno, avio-kompanija mi je izgubila prtljag (dva puta) i dobila sam ga tek pred kraj putovanja – bez ikakve kompenzacije.

Nerviralo me je. Ali me nije promenilo.

Putovanja nisu uvek savršena. Ali svet je i dalje vredan toga da mu se ide u susret.

Your cart